Srbija

SPREMA SE ŽESTOKA PODVALA! ALBANCI OVIM UDARILI NA CELU SRBIJU: Da li će Aleksandar Vučić REAGOVATI ili ĆUTATI?!

Da bi Kosovo moglo da nastavi svojim putem, moraju da se formiraju Oružane snage Kosova i Asocijacija srpskih opština u skladu sa Ustavom Kosova. Ako nema prvog, nema ni drugog?

Ovo sve je izgovorio tzv. predsednik Kosova Hašim Tači. Međutim, Tači priča o Asocijaciji, a ne o Zajednici srpskih opština, što izaziva sumnju da će se ova krunska tačka Briselskog sporazuma, koju Priština nije ispunila, okončati tako što će na kraju Srbi sa Kosova završiti u nevladinoj organizaciji (kako Priština i traži) a ne u instituciji koja ima svoje nadležnosti i koja je vezana za Beograd.

Druga stvar je Tačijeva samouverenost kada kaže da će Vojska Kosova biti formirana. Poslednje što se zna jeste da nema nikakve vojske Kosova a da na to pristanu Srbi, pa se zbog toga stiče utisak da će tu biti nekih uslovljavanja — vi nama glasove za vojsku, mi vama Asocijaciju/Zajednicu.

I iz reči Ramuša Haradinaja, koji je najavio „alternativni način za formiranje vojske Kosova“ (ne i kakav), čini se da izbija isto samopouzdanje u ovom pitanju. No, šlag na kosovsku vojnu tortu ipak je stavio američkog ekspert za Balkan Danijel Server. On smatra da NATO i Amerika možda neće uvek biti dobrodošli na Kosovu, jer, kako kaže, mladi kosovski Albanci ne razumeju zašto Kosovo nema svoju vojsku, pa na NATO počinju da gledaju kao na prepreku da se do toga dođe (?!).

U tom kontekstu, Server ocenjuje ali i preporučuje da je „bolje rešiti problem, nego čekati da nezadovoljni izađu da protestuju“.

Politikolog sa Kosova Albinot Maloku u razgovoru za Sputnjik kaže da ne veruje u dve stvari. Da su formiranje srpske asocijacije i oružanih snaga Kosova uzajamno povezani, a još manje da bi na Kosovu neko mogao da protestuje zbog NATO-a.

„Državljani Kosova na NATO gledaju kao na svog saveznika, i politika Kosova jeste da se, u momentu kada dobije svoju vojsku, učlani u NATO. Zbog toga ne mogu da se složim sa tezom da su na Kosovu mogući protesti mladih ili bilo kojih drugih građana protiv NATO-a. Ovde na Kosovu niko NATO ne vidi kao prepreku za transformaciju BSK u oružane snaga Kosova, jer svi znaju da taj proces mora da teče kroz ustavnu proceduru i da se ona mora poštovati“, kaže naš sagovornik.

Maloku podseća da je aktuelni predsednik Kosova pokušao da pronađe zakonsko rešenje za tu promenu, bez saglasnosti srpskih poslanika u Skupštini Kosova, koji se na neki način i vide kao prepreka, jer su više puta rekli da su protiv vojske Kosova.

„Uopšte rečeno, ovaj proces mora da se završi kao što je to urađeno i sa ostalim procesima. Mi se na Kosovu nalazimo ispred mnogo interesantnih izazova — formiranje Asocijacije srpskih opština, demarkacija granice sa Crnom Gorom — Kosovo je dužno da završi te procese i to je u istoj ravni kao i transformacija BSK u oružane snage Kosova“, kaže naš sagovornik.

Da bi Kosovo moglo da nastavi svojim putem, pojašnjava on, svi ovi procesi moraju da se završe. Drugim rečima i formiranje Oružanih snaga Kosova, kao i formiranje Asocijacije, mora da ide u skladu sa Ustavom Kosova.

Na pitanje da li se ovim sugeriše da bi Srbi trebalo da glasaju, ili da će da glasaju za formiranje kosovske vojske, a da zauzvrat dobiju ZSO, Maloku kaže da je bilo dosta priča kako su ove dve teme povezane ali, kako dodaje, to su dva različita subjekta među kojima on ne vidi znak jednakosti. Međutim…

„Srpski poslanici su sada deo koalicione vlasti i trebalo bi unutar koalicije da dobro funkcionišu i kada su u pitanju stvari poput Oružanih snaga Kosova ili Asocijacije“, dodaje on.

Podsećanja radi, Tači je u više navrata planirao da BSK transformiše u vojsku preko novih zakona, a ne preko izmene Ustava, za koju su mu potrebni srpski glasovi, dok je Haradinaj bio dosta praktičniji sa najavom da samo treba promeniti ime iz BSK u vojska Kosova.

Rok za formiranje vojske Kosova o kome su oba kosovska zvaničnika govorila jeste kraj ove godine, dakle manje od mesec dana.

rs.sputniknews.com