Uncategorized

OVAJ ČOVEK BIO JE STRAŠNO GREŠAN: Evo kako je pobedio svoje GREHE! Isto možeš i ti!

Nekada davno, pre dve hiljade godina, živeo je na zemlji jedan čovek. Mali čovek u doslovnom smislu te reči, bio je niskog rasta. I ovaj čovek je težio vlasti i bogatstvu, bio je uporan u svojoj težnji, bio je vlastoljubiv i pohlepan. Za ovakve se kaže: «mali i odvratan», i vrlo često u istoriji ovakvi ljudi zauzimaju neka važna i ključna mesta, jer ih fizičko stanje vuče ka osvajanju vlasti. Iz istorije znamo mnoge takve ljude.

Ovaj čovek je bio grešnik. I njegovi sunarodnici i ljudi drugih vera koji su živeli u ovom starom gradu s njim, mrzeli su tog čoveka, zato što je posedovao zakonitu vlast i mogao je da progoni ove ljude i da se bogati zahvaljujući svojoj vlasti. On je bio nešto poput inspektora poreske službe, i to ne običnog inspektora, već rukovodioca, šefa uprave ovog grada.

Često se dešava da najgrešniji i najprezreniji ljudi, omraženi u narodu, odjednom postanu primer za sve nas.

Ovaj čovek se zvao Zakhej (v.: Lk. 19, 1-4). Carinik, načelnik carinika, sakupljača poreza. Posedovao je vlast i mogao je da se bogati pomoću nje. Oko sebe vidimo mnoštvo primera ovakvih ljudi i naše društvo stalno tuguje, stenje i govori o takvim ljudima. Eto, takav čovek je bio Zakhej. Međutim, bez obzira na to što je sve postigao u svom životu, što je postao načelnik carinika u Jerihonu, nešto mu je nedostajalo. Stečeno bogatstvo i vlast ga nisu zadovoljavali, srce ovog grešnika je nešto tražilo, nije nalazilo mira.

Jednom je čuo da je u grad došao Božanski Učitelj, Prorok. I poželeo je da Ga vidi. Ljubav prema Proroku, Sinu Božijem, primorala ga je da se naočigled svih ljudi popne na drvo, zato što nije mogao da se probije do Njega lično zbog mnoštva naroda. Naravno, običaji ljudi pre dve hiljade godina su bili mnogo jedostavniji, i kod careva, i kod velmoža, ali ipak možemo zamisliti da je čak i u ono vreme njegov postupak bio smešan u očima ljudi koji su ga okruživali. Zamislimo da se danas neki inspektor poreske službe videvši nekog svetog čoveka popne na drvo kako bi ovaj obratio pažnju na njega.

Gospod se ovom čoveku obratio po imenu i rekao mu je: «Zakheju, siđi brzo; jer Mi danas valja biti u domu tvom» (v.: Lk. 19, 5). I ovaj grešnik, ovaj činovnik, grabljivac, pohlepni čovek, sišao je s drveta i radujući se, kao verni sluga je poveo Spasitelja u svoj dom. Tamo je slušao Njegove božanske reči i njegovo srce je ispunila ljubav prema Bogu. Zakhej je skočio i rekao: «Gospode, pola imanja ću podeliti siromašnima i svima koje sam uvredio vratiću četvorostruko» (v.: Lk. 19, 8).

Primere ovakvih ljudi, na sreću, viđamo i u našem narodu. Gospod posećuje srca onih ljudi za koje se čini da su se zaglibili u svom grehu: činovnika i vlastodržaca koje narod često proklinje zbog njihove pohlepe.

Gospod posećuje njihova srca. A ljudi iz okoline često sa zavišću i osudom govore Hristu: «Gospode, gledaj, došao si kod grešnog čoveka.» Ali milosrdni Gospod je došao da spasi carinike i grešnike – sve nas. On vidi čovekove pomisli i ulazi u dom njegovog srca kad vidi ljubav i iskrenu želju za pokajanjem. «Danas dođe spasenje domu ovome, rekao je Gospod, ­­– jer i ovo je sin Avramov koji se spasio» (v.: Lk. 19, 9).

Eto kakav izvanredan primer nam je danas pružio ovaj mali čovek koji je pre dve hiljade godina živeo na zemlji. Želeo bih da svima nama poželim veru Zakheja carinika, ovu spremnost da primimo Hrista, bez obzira na to kakav da je naš položaj, i kakvi da su naši grehovi. Iskrena vera, ponekad naivna i čista, jeste spasenje za sve nas, carinike i grešnike, koje je Gospod došao da spasi. Amin.

EKBG