Uncategorized

OVO VAM JE PROMAKLO! EVO KAKO HRISTOS NIJE ODGOVORIO NA PILATOVO PITANJE: Šta je istina? Hristos prećuta…

Upita Pilat Isusa: „Šta je istina?“

Isus prećuta, i ne odgovori.

Zašto Isus ne odgovori na pitanje Pilatovo?

Zato što je to pitanje bilo psoatvljeno pogrešno.

U čemu je pitanje Pilatovo pogrešno?

U tome, što je pitao: „Šta je istina“, mesto da pita „Ko je istina?“

Da je Pilat upitao Isusa: Ko je istina, izvesno bi dobio odgovor, onako isto kao što je dobio odgovor na pitanje: „Jesi li ti car?“

Istina je Ko, a ne Šta.

Istina je Ličnost, a ne stvar.

Bog je Istina. Kao Apsolutna i suprelativna Ličnost, Bog je Istina.

Otuda, kao što je pogrešno pitanje: „Šta je istina?“, isto je tako pogrešno pitanje: „Šta je Bog?“. To je pogrešno u istoj meri, kao što bi bilo pogrešno pitati: ko je kamen, ko je voda, ko je vazduh, ko je zemlja, ko je oganj? Jer se samo za ličnost kaže Ko, a za stvari Šta.

Ali, Pilat, Rimljanin i neznabožac nije umeo postaviti pitanje pravilno. Ni njegov Cezar, Tiberije, ni sav rimski Senat, ne bi ga drukčije postavili. Jer cela impreija se osnivala na stvarima, na množini stvari, na veličini zemlje i bogatstva i prostora, a ne na ličnostima, jedno skroz zemaljsko carstvo, gde su stvari ugušivale ličnost, i gde je „Šta“ carovalo nad „Ko“.

No, zar ćemo osuđivati samo Pilata zbog pogrešno postavljenog pitanja? Gle, ne umeju to prevažno pitanje postaviti pravilno, ni mnogi neopaganski mislioci evropski: panteisti, materijalisti, epikurejci, okultisti i stoici.

Svi oni pilatski misle, zato se pilatski i pitaju, ne „Ko je istina?“, nego „Šta je istina?“

Oni brkaju fakta sa istinom. A, zar fakta nisu istina?

Ne. Fakta, stvari, i odnosi stvari, jesu samo simvoli istine, slikovno ispisani u jeroglifima prirode. Oni predstavljaju slova, pečate, znake, nagoveštaje ili mimiku istine, ali ne samu istinu, istina i fakta odnose se kao pisai pisankja. Kroz šarenu pisanku vasionsku objavljuje se ljudima, kao u zagonetki, veličanstvena Ličnost Pisca, Koja i jeste Sušta i Suštastvena.

Fakta su promenljiva i prolazna, istina e uvek ista (kako je divna ova reč srpska: istina!). Sav vidljivi svet je prolazan, shodno učenju i religije i nauke. Kako bi dakle moglo biti istina, ono što je prolazno?

Samo je Bog neprolazan. Prema tome, samo je Bog Istina. A Bog je Ličnost.

Osim Boga, ličnosti su i Anđeli i ljudi. I oni su, kao ličnosti, određeni za neprolaznost, kao sinovi Boga Istinitoga.

Isus nije hteo odgovoriti na pogrešno pitanje Pilatovo, ali jena drugom mestu, i pred drugim rekao: „Ja sam Istina“.

Ovom objavom učinjena je prekretnica u istoriji čovečanstva, prekretnica presudna za procenu Boga, čoveka i prirode. Bog je Ličnost, a ne stvar. I čovek je ličnost, a ne stvar.

Otuda se i čoveku na stavlja pitanje „Šta?“, nego „Ko?“

Univerzalni značaj ove prekretnice dobro je razumeo Apostol, koji je sa ushićenjem uzviknuo: „Staro prođe, sve novo nastade“. Drugim rečima: mrak laži i tiranija stvari nad zarobljenim čovekom prođe, a sloboda i veličina ličnosti nastade.

Ko god počne o ovom ozbiljno razmišljati, osetiće brzo kako izlazi iz tame na svetlost. I shvatiće radikalni preokret, koji je učinio Sin Božiji u poimanju ličnosti i stvari. Shvatiće i nebivalu borbu našeg vremena između „sinova svetlosti i sinova tame“, to jest, između onih koji uzdižu Ličnost Boga i ličnost čoveka, iznad beslovesne prirode i onih koji teže da Ličnost Boga i ličnost čoveka svale na i utope u gomili nemuštih stvari, i da opet učine stvari gospodarom nad čovekom, to jest, da ponove lažni eksperiment rimskog paganizma.

I tada će razumeti božanstveni značaj savremenih poklika.

Sloboda čoveka.

Dostojanstvo čoveka.

Ličnost iznad svega sveta.

Sloboda naroda.

Individualna vrednost čoveka i naroda.

Jer svi ovi poklici i gesla imaju daleko dublji značaj, nego što na prvi pogled izgleda. Nisu to gljive koje su se obdan pojavile, to su biljke, čiji je koren Hristos, mada to ne znaju neki od onih koji gornja gesla upotrebljavaju.

Oni misle, da su se gornja gesla pojavila pojavom moderne demokratije. Međutim, ta su gesla poečla lagano rasti u hvalu od onoga dana, kada je Sejač rekao: „Ja sam Istina“, i kada je otpočela borba u svetu između „Šta“ i „Ko“.

Pre 19. vekova otpočela, a u naše dane izrasla se i zahvatila ceo svet.

To su dužni znati svi hrišćani sveta.

A da bi to znali, moraju prethodno pojmiti, koliko je Pilatovo pitanje bilo pogrešno i nedostojno Hristovog odgovora.

Borba za veru