Srbija

Sutra je Vavedenje Presvete Bogorodice: Običaji, praksa i greške na sutrašnji dan

Ima li šta lepše od Majke Božije, samog imena te svetinje nad svetinjama. Presveta Bogorodica u narodu poznata kao brzopomoćnica, majka Gospoda Isusa Hrista zaslužuje svako poštovanje. Starac Pajsije je govorio „Blago onome ko voli i poštuje Bogorodicu, uvek će ga čuvati na putu zemaljskom“.

Nije poštovanje samo ovaj ili onaj običaj. Poštovanje je kada pazimo na dela svoja da ne posramimo ni Gospoda ni Majku Božiju. Tako ih na prvom mestu poštujemo, nije bio lak ovozemaljski život djeve Marije. Gledala je kako nepravednici muče njenog pravednog sina, nijednoj majci ovog sveta to nije lako, a zamislite tek njoj koja je znala koga je rodila.

Sutra slavimo Vavedenje Majke Božije (ko slavi, trpeza mora da bude posna) i molimo se da njenim pokrovom stane i iznad nas i zaštiti nas svih nevolja.

Vavedenje Presvete Bogorodice

Kada se Presvetoj Devi Mariji navršiše tri godine od rođenja, dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svome. Tri dana puta ima od Nazareta do Jerusalima; no idući na bogougodno delo taj put ne beše im težak. Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i Anini, da uzmu učešća u ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu učešća nevidljivo i angeli Božji. Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u rukama, pa onda Presveta Deva, vođena s jedne strane ocem svojim a s druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim blagolepnim odećama i ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti Božjoj.

Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu na prvi stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče, i uzevši je za ruku uvede je ne samo u hram nego u Svяtaя Svяtыhъ u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sveti Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet“ kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu, prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se doma, a Presveta Deva osta pri hramu.

I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi posećivahu je često, a naročito blažena Ana. Kada pak roditelji njeni behu Bogom odazvani iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne željaše nikako do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data sveti Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hrisotvoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.