Magazin

NAUČNICI NISU VEROVALI KADA SU VIDELI REZULTATE: Na kašičici kojom se Pričešćuju vernici

Foto: Ju Tjub

Istraživanje u Moskvi pokazalo je jednu poptuno neverovatnu činjenicu svim naučnicima koji su istraživali kako to da se svi vernici toga dana u Hramu pričešćuju istom kašikom, a da na njoj nema apsolutno nijedna virusna ili bilo koja vrsta bakterije.

Nauka je prosto ostala bez reči, nekoliko puta su ponovili istraživanje, zatim uradili to na više lokacija i došli do neverovatne činjenice – još jedan veliki dokaz da Gospod pobeđuje i štiti sve nas!

Kašika je bila potpuno sterilna i na njoj nije bila nijedna bakterija! Priđite i Vi Svetoj Čaši.

Pričešće spada u jednu od sedam Svetih Tajni. Vrhunac ljubavi i zajedništva između Boga i čoveka jeste Sveta Tajna Pričešća. U toj tajni pod vidom hleba i vina hrišćanin prima pravo Telo i pravu Krv Gospoda Isusa Hrista.

Kao što su običan hleb i obično vino potrebni za okrepljenje čovekova tela, tako je Pričešće u vidu hleba i vina okrepljenje duše hrišćanske.

Hristos kaže: „Zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete tela Sina Čovečijega i ne pijete krvi Njegove nemate života u sebi. Ko jede moje telo i pije moju krv – ima život večni, i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer moje je telo pravo jelo, i moja je krv pravo piće.

Ko jede moje telo i pije moju krv – ostaje u meni i ja u njemu… To je hleb koji je sišao s neba. Ne kao što su ocevi jeli i mrli; ko jede ovaj hleb živeće doveka“ (Jn 6, 53-58).

Da bi vernik mogao da se pričesti svetim darovima, mora da bude za to potpuno spreman. Ako je vernik zdrav, onda je njegova priprema stroža. Danas se obično pričešćuju vernici u toku posta (Božićnjeg, Vaskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog). Pre pričešća vernik posti nedelju dana. Za lica koja su bolesna, priprema je blaža, što se tiče jela

Pričešću se pristupa tek onda pošto se vernik ispovedio. Ako ga je ispovednik razrešio grehova i utvrdio da je spreman za Sv. Pričešće – biće pričešćen.

Poželjno je da se vernici pričešćuju što češće, kako bi bili u stalnoj zajednici sa Gospodom Isusom Hristom, na korist svoga duševnoga i telesnoga zdravlja. U prvim vekovima tako su i radili hrišćani. Zato su i živeli pod posebnom Božijom blagodaću, pa su živeli u ljubavi i zajedništvu, ne plašeći se čak ni mučenja od strane neznabožaca. Hristos, koga su oni primali u Pričešću pod vidom hleba i vina, davao im je snagu za hrabrost i sveti život.

Ima slučajeva kada se obavezne pripreme za Pričešće mogu izostaviti. To se odnosi na teške bolesnike, koji su bolešću privezani za postelju, ili im je bolest takvog karaktera da zahteva brzo Pričešće, kako bi se bolesnik pre smrti sjedinio sa Bogom. To Pričešće se obično obavlja u samom domu. Sveštenik donosi svete darove u dom bolesnika, prethodno ga ispovedi, pa ga pričesti.

Ovde treba napomenuti da se ne može svako Pričešće bolesnika smatrati poslednjim. Ima bolesnika koji su bolešću privezani za postelju, pa im je nemoguće da dođu u crkvu na Pričešće. U tom slučaju sam sveštenik dolazi kod bolesnika i pričešćuje ga za zdravlje duše i tela.

Kad god je vernik u pirlici da primi telo i krv Gospoda Isusa Hrista, treba da se pred tim pokloni kao pred najsvetijom tajnom, nastojeći da za to vreme misao i osećanja posveti isključivo Bogu i njegovoj ljubavi prema čoveku.

EKBG