Magazin

Zašto se brojanica nosi baš na levoj ruci: Blagoslov je da ti je neko da?

Nošenje brojanice na levoj ruci, kao i njeno držanje u levoj ruci prilikom molitve, je čisto praktična stvar. Nije simvoličke ili kanonske prirode, te nas i ne obavezuje da moramo tako postupiti.

Brojanicu prilikom molitve držimo u levoj ruci zato što se desnom rukom u to vreme osenjujemo krsnim znamenjem te ne možemo brojanicu držati, odbrojavati molitve i krstiti se u isto vreme jednom rukom. Kada brojanicu ne koristimo prilikom molitve – a to je njena JEDINA uloga, onda je najbolje da je odložimo negde na neku policu ili stočić gde držimo molitvenik, Psaltir, Sveto Pismo koje koristimo prilikom molitve.

Takođe brojanicu možemo nositi sa sobom, ako recimo idemo na put ili slično. Tada je možemo spakovati zajedno sa molitvenikom ili je staviti oko zgloba leve ruke, oko kaiša na pasu ili u džepu košulje.

Brojanicu možete kupitit sebi, nije istina da ona mora da bude poklon od nekoga.

Zašto leva ruka

Zato da se ne bi dešavalo da, koristeći više desnu ruku, stalno mašemo brojanicom ili je negde zakačimo, možda i pokidamo, ili slično. Naravno, ako je čovek levoruk on će brojanicu nositi na desnoj ruci. Međutim, najbolje je, brojanicu ne nositi kao reklamu, već je koristiti u trenucima molitve daleko od očiju radoznalaca.

Brojanica nije nikakav talisman „narukvica za sreću“, kao ni „narukvica da deca lepo spavaju i svašta ne sanjaju“. Njena jedina uloga i svrha se može pojmiti samo kroz molitvu i nikako drukčije.

Kako da trpis uvrede?

Postojao jedan monah kod kojeg su po savet dolazili ljudi iz najudaljenijih krajeva, a važio je za osobu koja je uvek smirena i za čoveka kog je nemoguće uvrediti.

Čuje to neki pokvarenjak i odluči da testira mudraca. Ode do njega i čim ga je ugledao počne da ga vređati i ponižava najgore što je umeo.

Nakon što mu je ponestalo uvreda, na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i pre njegovog dolaska.

To strašno iznervira pokvarenjaka, pa nastavi da psuje još crnje i gore nego ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.

Kada je ostao bez psovki i izgubio svu energiju, odluči čovek da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.

„Razumem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe“, rekao mu je čovek.

„Sinko, mogu li da ti postavim samo 2 pitanja?“, upitao ga je monah progovorivši prvi put.

„Naravno“, reče čovek.

Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?“, upita mudrac.

„Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni“, odgovori pokvarenjak.

„A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?“, zaključi mudri čovek, okrete se i ode, a pokvarenjak ostade u čudu.

Nikome ne vraćajte zlo za zlo; nastojte oko dobra ne samo pred Bogom, nego i pred svim ljudima; Ako je moguće, koliko je do vas, imajte mir sa svim ljudima;

Izvor: Opanak.rs